|
Bio
je neverovatan alhemičar za kojeg se kaže da je uspeo da pronikne u
tajnu večnog života. Uživao je društvo bogatih i slavnih stotinama
godina…i neki veruju da je još uvek živ. Iako je bio dobro poznat na
većini dvorova tadašnje Evrope, veoma malo se znalo o njegovom životu.
Nije nam poznato ni mesto ni vreme njegovog rođenja, a i okolnosti pod
kojima je zvanično i umro najverovatnije su u potpunosti isfabrikovane.
Njegovo poreklo ostaje misterija, kao i izvor njegovog neverovatnog
iskustva i obrazovanja. Pa ko je onda bio (ili još uvek jeste) Grof de
Saint Germain?
Saint Germain - Besmrtni Grof
Evropa XVIII veka bila je svedok nastajanja neobične, energične grupe
karaktera koji su kao cilj imali poboljšanje načina života i
olakšavanje ljudske patnje, ljudi koji su igrali ključnu ulogu u
transformaciji vremena čuvenog po kraljevskoj izjavi “L’Etat, c’est moi“
u moderni koncept nacija kakav i danas poznajemo. Grof de Saint Germain
bio je najmisterioznija figura od svih. Iako je bio dobro poznat na
većini dvorova tadašnje Evrope, veoma malo se znalo o njegovom životu.
Nije nam poznato ni mesto ni vreme njegovog rođenja, a i okolnosti pod
kojima je zvanično i umro najverovatnije su u potpunosti isfabrikovane.
Njegovo poreklo ostaje misterija, kao i izvor njegovog neverovatnog
iskustva i obrazovanja. Pa ko je onda bio (ili još uvek jeste) Grof de
Saint Germain?
Da li je moguće da čovek može da dostigne besmrtnost i da živi večno?
To je šokantna tvrdnja istorijske figure poznate pod imenom Comte de
Saint-Germain [Grof Sen-Žermen]. Prema postojećim podacima rodio se
negde potkraj 17.og veka iako neki veruju da je živeo još u vreme
Hrista. Pojavljivao se mnogo puta kroz istoriju - čak i ne tako davnih
70-ih godina dvadesetog veka i uvek je izgledao kao da mu je 45 godina.
Poznavao je mnoštvo najpoznatijih ličnosti u evropskoj istoriji kao što
su naprimer Casanova, Madame de Pompadour, Voltaire, Kralj Louis XV,
Katarina Velika, Anton Mesmer, a ruski pisac Aleksandar Sergejevič
Puškin pominje ga u svojoj kratkoj priči «Pikova dama». Ko je ustvari
bio ovaj misteriozni čovek? Da li su priče o njegovoj besmrtnosti
obične legende i folklor? Ili je moguće da je stvarno uspeo da pronikne
u tajnu života i pobedio smrt?
Poreklo
Kada
je čovek koji je kasnije postao poznat pod imenom Saint-Germain ustvari
rođen danas ne možemo sa sigurnošću da utvrdimo iako mnogi pokazatelji
navode da je rođen oko 1690. godine. Najraširenije verovanje kazuje da
je rođen kao sin udovice Čarlsa II od Španije i grofa Adanera. Ova
Španska kraljica bila je lično Maria Anna of Pfalz-Neuburg koju je
Viktor Hugo učinio junakinjom svoje najbolje drame Ruy Blas, napisane
1838. godine za samo mesec dana. Oni koji grofa nisu preterano voleli
govorili su da je sin Portugalskog jevrejina po imenu Aymar, a oni koji
su ga mrzeli, pokušavajući da ga potpuno diskredituju tvrdili su da je
on ništa više nego sin Alzaškog Jevrejina po imenu Wolff. Postoje još i
tvrdnje da je ustvari bio sin sakupljača poreza iz mesta Rotondo u
Italiji ili čak sin Kralja Portugala. Sam grof nikada nije našao za
shodno da rasvetli enigmu njegovog pravog porekla.
Geneaološko stablo koje je, zajedno sa grupom teozofa, kao ko-autor za knjigu The Comte De St.Germain: The Secret of Kings (Grof
St.Germain:Tajna Kraljeva) sačinila Annie Besant [Eni Besant] navodi da
mu je otac bio Franz-Leopold Rakoczy (negde još i Ragoczy ili Racoczi)
II (1676-1735), Princ Transilvanije i da je rođen 1690. godine. Njegova
deca odrastala su pod patronatom Austrijskog Cara, ali je jedan od
njegovih sinova misteriozno izgubio zaštitu Austrijskog dvora. Pričalo
se tada da je jedan od grofovih sinova umro, ali je on ustvari bio
predat poslednjem potomku čuvene familije Mediči i da je odrastao u
Italiji. Navodno je ime Saint-Germain uzeo po imenu malenog gradića San
Germano gde je proveo nekoliko godina u školi i gde je njegov otac
posedovao imanja.
Isabel Cooper-Oakley, uz pomoć Madamme D’Adhémar, sačinila je listu
različitih imena pod kojima je grof bio poznat između 1710. i 1822.
godine; Marquis de Montferrat, Comte Bellamarre, Chevalier Schoening,
Chevalier Weldon, Comte Soltikoff, Graf Tzarogy, Prinz Ragoczy i
konačno Saint-Germain.
Međutim, svi se gotovo jednoglasno slažu sa podacima koji govore da se
Grof St.Germain uputio u tajne alhemije, misteriozne «nauke» koja za
cilj ima kontrolu elemenata. Krajnji cilj alhemijskih istraživanja bilo
bi otkriće «filozofskog kamena», supstance koja bi, dodata nekom od
osnovnih metala, od njih stvarala čisto srebro ili zlato. Štaviše,
ovakva magična supstanca mogla bi se koristiti u napitku koji bi lečio
sve bolesti, štitio od svih bolesti ubuduće i omogućio večni život
onome ko ga ispije. Veruje se da je Grof St.Germain uspeo da pronikne u
tajne alhemije.
U aristokratskom društvu
Da bi
bolje razumeli njegov život i legende koje ga prate, moramo barem malo
da poznajemo vreme i okruženje kroz koje se kretao, a Grof
Saint-Germain je stupio na međunarodnu scenu u vreme koje je bilo puno
kontradiktornosti.
Racionalizam
doba Prosvetljenja, predstavljen umovima kao što su Voltaire, Goethe,
Rousseau, John Locke, Charles de Montesquieu i drugi, bio je
suprotstavljen sentimentalnim i romantičnim, pa čak i reakcionarnim
tendencijama. Grof Alessandro Cagliostro (1743-1795), slavna figura na
dvorovima Evrope, bio je šarlatan koliko i njegovi protivnici.
Cagliostro, čije pravo ime je bilo Giuseppe Balsamo, verovatno se sreo
sa St.Germainom na Siciliji. Emanuel Swedenborg (1688-1772)
impresionirao je Kraljicu Louisu Ulriku, sestru Frederika Velikog donoseći joj poruku od njenog mrtvog brata. François, Vojvoda od Lorene oženio je Mariju Tereziju Austrijsku i bio prvi evropski princ koji je javno objavio svoje masonske afinitete.
Koje je uostalom gajio i Grof St.Germain. U Nemačkoj, figura čuvenog
Barona Minhauzena bila je povod mnogim pričama. A publika je uvek
volela fantastične i neobične priče.
Grof de Saint-Germain po prvi put se uspeo u aristokratsko društvo
tadašnje Evrope 1742. godine kada se vratio sa petogodišnjeg odsustva
koje je, navodno, proveo na dvoru persijskog Šaha gde je izučavao
juvelirski zanat. Privukao je silnu pažnju na sebe pojavivši se obučen
u crno. Moda tog vremena nalagala je nošenje živih boja, satena i
čipke, raznih ornamenata i raznolikog dizajna, a grof se udostojio
obući crno odelo i crni šešir, cipele na kopču i ukrasiti prste gomilom
sjajnih dijamanata. Tako je privukao pažnju pomodnih grofova Zabor i
Lobkowitz koji su ga predstavili Francuzu po imenu Marshal de Belle
Isle. Marshal de Belle Isle bio je navodno veoma bolestan čovek kojeg
je novi prijatelj Saint-Germain izlečio i zauzvrat, u znak zahvalnosti,
dobio apartman i laboratoriju u Parizu. Drugi izvor navodi da je
apartman u Chateau du Chambord u Parizu dobio lično od Luja XV.
Grofova pojava zabavljala je tadašnje aristokrate svojim poznavanjem
nauke i istorije, muzičkim talentima, svojim šarmom, visprenošću i
retorikom. Tečno je govorio mnogo jezika, uključujući francuski,
nemački, holandski, španski, portugalski, ruski i engleski, a poznavao
je i kineski, latinski, arapski pa čak i stari grčki i sanskrt.
Moguće
je da je njegova neverovatna veština brzog učenja navodila ljude iz
njegovog okruženja da uvide da je grof čovek izuzetnih osobina, ali je
anegdota iz 1760. godine začela ideju da bi on mogao da bude besmrtan.
U Parizu je te godine Grofica von Gergy čula da je Grof Saint-Germain
došao na prijem kod Madame de Pompadour, ljubavnice francuskog Kralja
Luja XV. Postarija grofica zainteresovala se za tu posetu jer je
poznavala Grofa još od njihovog susreta, pedeset godina ranije,
u Veneciji 1710. godine, pod imenom Marquis de Montferrat. Kada ga je
ponovo susrela, zapanjila se činjenicom da Grof Saint-Germain nije
nimalo ostareo, te ga je pitala nije li čovek kojeg je upoznala u
Veneciji bio njegov otac. Grof joj je odgovorio da je on lično živeo u
Veneciji na prelasku vekova i da je tada po prvi put imao čast da se
nađe u njenom društvu. Iznenađena grofica izjavila je da je to nemoguće
jer bi u tom slučaju Grof St.Germain morao imati barem stotinu godina
jer je u vreme kada se prvi put susrela sa njim on izgledao upravo kao
i sada, kao da ima 45. Grof je sa tajnovitim smeškom izjavio da to nije
nemoguće i da je ustvari veoma star, a zatim nastavio da je ubeđuje da
je on stvarno osoba koju je ona srela u Veneciji 50 godina ranije. Ona
mu je tada poverovala i na sav glas, pred mnoštvom ljudi izjavila da je
on vrlo neobičan čovek, ako ne i sam đavo! Na pomen đavola grof se
strašno uvredio i demonstrativno napustio primanje.
Bio je to veoma dramatičan ulazak u parisko društvo toga vremena i
ostaje misterija da li je to stvarno bio Grof Saint-Germain ili veoma
vešt prevarant koji je namerno uzeo ime nekoga ko je veoma star ili već
odavno mrtav i o kome podosta zna, te odlučio da započne novi život pod
tuđim imenom koristeći laži i prevare. U svakom slučaju, ovaj susret je
početak legende, a mnoge druge priče poput ove širile su se kao požar
po Evropi toga vremena.
Oko
1760. godine, Engleski list po imenu „The London Mercury” objavio je
prilično ozbiljnu priču koja kaže: „Grof Saint-Germain je jednoj svojoj
prijateljici, koja je bila zabrinuta vlastitim starenjem, poklonio
flašicu svog čuvenog eliksira koji je omogućavao dug život. Ona je taj
eliksir spremila u fioku. Jedna od njenih sluškinja, sredovečna dama,
misleći da flašica sadrži bezopasan laksativ ispila je eliksir. Kada je
gospođa sutradan sazvala sve svoje sluge i sluškinje, pred njom se,
umesto sredovečne dame pojavila mlada devojka, gotovo dete. Bio je to
efekat eliksira. Uopšte ne sumnjam da je kojim slučajem popila samo
nekoliko kapi više, sluškinja bi se na poziv odazvala dečijim plačem.”
Navodi
da je lično poznavao «Svetu Familiju» i da je bio pozvan na svadbu u
Kani gde je mladi Hrist pretvorio vodu u vino, ili da je on lično
predložio kanonizaciju na prvom Vaseljenskom saboru u Nikeji 325.
godine nisu potekli direktno od Grofa, već od Lorda Gower-a koji je bio
šaljivdžija i često umeo dobro da imitira poznate ljude svoga vremena
pa je tako jednom prilikom Lord Gower imitirao imaginarni razgovor
Grofa St.Germaine-a i Isusa Hrista. Grof St.Germain nikada nije poricao
ovakve tvrdnje jer su mu sigurno pribavljale veliku pažnju. No, u
slučaju Grofa St.Germaine-a nalazimo na problem: koje od silnih priča
koje su o njemu kružile istina i koje su od tih priča stvarno o njemu?
Bertold Volz se, dvadesetih godina prošlog veka, posvetio istraživanju
na ovu temu. Otkrio je da je Duc de Choiseul (1719-1785), klerik i
njegov stari neprijatelj koji je bio neverovatno ljubomoran na grofa,
unajmio čoveka koji je ličio na grofa St.Germaine-a sa zadatkom da
putuje unaokolo, preteruje u svemu što radi i izigrava budalu ne bi li
pomračio ugled koji je grof uživao gde god se kretao.
Ili je i ovo jedna od njegovih priča dizajnirana da potpomogne legendu?
Uvek prisutan - nikada star
Grof
Saint-Germain sledećih je 40 godina proveo putujući kroz Evropu i za
svo to vreme uopšte nije stario. Oni koji su ga sretali na njegovim
putovanjima bivali su impresionirani njegovim brojnim veštinama i
neobičnostima:
-
Bio
je virtuoz na violini i mnogi koji su ga čuli kako svira govorili su
kako je ravan ili čak i bolji od najvećih majstora na violini toga
doba. Navodi se da je uspeo da na delu pokaže i dokaže svoju izjavu da
je dosegao apsolutni vrhunac koji se može postići u muzici
-
Bio
je vešt sa obe ruke i mogao je obema rukama da piše istovremeno. Franc
Gräffer bio je prisutan kada je Grof de Saint-Germain prilično napisao
dva ista pisma istovremeno, obema rukama, na dva različita lista
papira. Kada su potom dva pisma upoređena, jedno preko drugog, na
prozorskom staklu, jasno se videlo da su potpuno identična, kao da su
otisnuta u štampariji.
-
Čak
i kada se obraćao najvišim državnim zvaničnicima, carevima i
kraljevima, govorio je bez uvijanja i ceremonijalnih pravila i bio je
veoma svestan svoje superiornosti
-
Mogao
je vešto da slika i bio priznat i poštovan slikar. Isticao se po
veštini realističnog oslikavanja stenja i kamenja na slikarskom platnu.
Iako se pričalo da je umeo da umeša sedef u slikarsku boju, grof nikada
nije otkrio svoju tajnu i njegove boje nikada posle niko nije uspeo da
proizvede.
- Gde god da je putovao, postavljao bi svoju laboratoriju, verovatno za svoje alhemičarske eksperimente
-
Izgledalo
je da je posedovao izuzetno bogatstvo ali nije bilo poznato da je igde
imao bankovni račun (ako je i bio u mogućnosti da pretvara metal u
zlato nikada to nije nikome pokazao). Jednom je prilikom uzeo srebrni
novčić iz džepa Casanove i pretvorio ga u čisto zlato za manje od dva
minuta. Kada je Casanova potom izrazio sumnju u ono što je malopre
video, Grof da Saint-Germain je odgovorio: „Ljudi koji polažu sumnje u
moju umetnost nisu vredni moje pažnje” i nikada posle toga nije susreo
Casanovu. Casanova je dva meseca kasnije dao novčić maršalu Keith-u u
Berlinu.
- Često
je prisustvovao večerama sa svojim prijateljima i uživao u njihovom
društvu, ali nikada nije viđen da jede. Pričalo se da se pridržava
stroge dijete koja se sastojala od zobene kaše.
- Prepisivao je recepte za uklanjanje bora sa lica i za bojenje kose
-
Obožavao
je drago kamenje, i veliki deo njegove odeće, uključujući i cipele, bio
je načičkan draguljima. Jednom je priznao da je umeo da gaji bisere
veštačkim putem, a jednom je uklonio nepravilnost iz jednog od većih
dijamanata u posedu kralja Luja XV.
- Usavršio je tehniku bojenja dragog kamenja
-
U
džepovima je nosio pregršt dijamanata koje je koristio umesto novca,
njegov lični nakit bio je od neverovatne vrednosti, a samo nakit na
njegovim cipelama vredeo je u to doba preko 200 hiljada franaka. Cak i
pozivnice za česte bankete koje je organizovao bile su prožete dragim
kamenjem. Imao je otvoren kredit u svakoj banci, ali nikada nikome nije
bio dužan niti je iko uspeo da otkrije poreklo njegovog bogatstva.
- Tvrdio je da je u stanju da spoji nekoliko manjih dijamanata u jedan veći
- Imao
je veze sa nekoliko najvećih tajnih udruženja kao što su Rozenkrojceri,
Masoni, Vitezovi Svetla, Iluminati i Red Vitezova Templara
Kroz
ceo XVIII vek Grof Saint-Germain nastavlja da koristi svoje
neograničeno znanje u svetu politike i socijalnih intriga evropske
elite:
-
1740.
godine postaje poverljivi diplomata na dvoru Francuskog Kralja Luja XV
i za njega obavlja tajne misije po Engleskoj gde biva otkriven, i
odakle, pod pretnjom da bude uhapšen mora da pobegne, prvo u Holandiju,
a zatim u Rusiju
-
1760.
godine kralj Luj XV šalje ga u Hag kao ličnog izaslanika da ugovori
pozajmicu od Austrije koja je trebalo da financira Sedmogodišnji rat
protiv Engleske. Tamo susreće čuvenog ljubavnika po imenu Giacomo Girolamo Casanova
koji je također bio na diplomatskoj funkciji. Kazanova je tada, bez
uspeha, pokušao da ga javno diskredituje. Kasnije, uveren u ono što
govori, izjavio da je St.Germain čovek koji ima 300 godina, koji
poznaje tajne Univerzalne Medicine, da poseduje kontrolu nad prirodom i
da može da topi dijamante i da je sve to grofu uopšte mnogo ne znači.
- 1762.
godine putuje u Rusiju gde navodno uzima učešće u zaveri koja postavlja
Katarinu Veliku na presto. Kasnije je služio kao savetnik komandantu
ruske imperijalne vojske Grofu Alekseju Orlovu u ratu protiv Turske iz
kojeg su Rusi izašli kao pobednici.
- 1774.
godine vraća se u Francusku kada su Louis XVI i Marie Antoinette
[Marija Antoaneta] okupirali presto. Navodno ih je upozorio na
revoluciju koja će da se desi kojih petnaestak godina kasnije
(1789.godine), događaj koji je ona dokumentovala u svom dnevniku
navodeći kako žali što ga nije poslušala kada joj je pričao o
revoluciji.
- 1779.
godine odlazi u Hamburg u Nemačkoj gde postaje prijatelj još jednom
princu. Prince Charles of Hesse-Cassel prima ga kao gosta u svoj zamak
u Schleswig-u gde pod njegovim patronatom ostaje punih pet godina.
Grof je u to doba potrošio svoje bogatstvo, rasprodao svoje brojne
neprocenjive dijamante, a ostao mu je samo reumatizam. Prema crkvenom
registru Eckernföde-a tu i umire 27. Februara 1784. godine, premda niko
nakon toga nije video njegovo telo.
Bio je
poznat pod imenom Comte de St Germain i Weldon, Welldown, Wethlone,
Welldone ili Woeldone. Na njegovom nadgrobnom spomeniku u Eckenförde-u
nalazi se tekst:
«Onaj koji je sebe nazivao Comte de St Germain i Welldone, o kome nema drugih informacija, sahranjen je u ovoj crkvi»
Povratak iz mrtvih
Za običnog smrtnika ovo bi bio kraj priče. Ali ne i za besmrtnog grofa. Nastavio je da se pojavljuje kroz ceo XIX i XX vek!
- 1785.
godine viđen je u Nemačkoj sa Anton Mesmer-om, koji se pogrešno smatra
ocem hipnoze (okriće hipnotičkog transa pripada ustvari jednom od
Mesmerovih učenika po imenu Marquis de Puysgur)
- Prema
zvaničnoj istoriji reda slobodnih zidara, Saint-Germain je pozvan i
prisustvovao je Masonskom Kongresu u Parizu 1785. godine. Društvo su mu
na kongresu pravili i Saint-Martin, Antoan Mesmer i Cagliostro, a isto
ovo društvo bilo je prisutni i na ranijem kongresu masona u
Wilhelmsbadu 16. Jula 1782. godine
- Nakon
preuzimanja Bastilje tokom francuske revolucije 1789. godine, Grofica
d’Adhémar izjavljuje da je imala poduži razgovor sa grofom.
Saint-Germain joj je navodno pričao o njenoj budućnosti na način koji
je pokazivao da on tačno zna šta će da se desi. Ona ga je viđala
nekoliko puta tokom svog života i svaki put je izgledao kao da ima
četrdesetak godina.
Nakon
1821. godine Grof Saint-Germain verovatno je uzeo drugi identitet. U
svojim memoarima Albert Vandam piše o susretu sa čovekom koji je, ne
samo svojim izgledom, neverovatno podsećao na grofa, ali se ovaj put
zvao Major Fraser. Albert Vandam piše:
«Nazivao se Major Fraser, živeo
je sam i nikada nije pominjao svoju familiju. Bio je više nego bogat
iako je izvor njegovog bogatstva za svakoga ostajao misterija.
Posedovao je neverovatno znanje o svakoj zemlji Evrope i svakom
istorijskom momentu u istoriji evropskih država.Njegova memorija bila
je apsolutno fantastična, i što je veoma neobično, često je onima koji
su ga slušali davao do znanja da svoje znanje i mudrost nije stekao iz
knjiga. Mnogo puta mi je, sa čudnim osmehom na licu, kazivao da je
poznavao Nerona i razgovarao sa Danteom i tako dalje.»
Major Fraser nestao je bez traga.
Između
1880 i 1900, ime grofa Saint-Germain-a ponovo dospeva u javnost. U to
vreme slavni mistik i medijum Helena Petrovna Blavatsky, jedan od
osnivača Teozofskog Društva, zajedno sa još nekoliko članova tog
udruženja tvrdi da je Grof Saint-Germain još uvek živ i da radi na
«duhovnom razvoju Zapada» i da je postao jedan od «skrivenih majstora»
kao što su Hrist, Buddha, Appollonius iz Tyane, Christian Rosencreutz,
Francis Bacon i drugi.
Postoji navodno i originalna fotografija na kojoj su zajedno Madame Blavatsky i Saint-Germain.
A 1897. godine, čuvena francuska pevačica Emma Calve posvetila je svojim autogramom jedan od svojih portreta Grofu St.Germain-u.
Najskorije
pojavljivanje čoveka koji je tvrdio da je Grof Saint-Germain bilo je
1972. godine u Parizu kada je čovek po imenu Richard Chanfray izjavio
da je on lično legendarni grof. Pojavio se na francuskoj televiziji, i
kako bi potvrdio svoje izjave, koristeći plinski rešo pred kamerama,
navodno pretvorio olovo u zlato. Richard Chanfray je 1983. godine
počinio samoubistvo.
Skeptici
Pa ko
je onda bio Grof Saint-Germain? Da li je stvarno bio uspešan alhemičar
koji je pronašao tajnu večnog života? Da li on možda bio putnik kroz
vreme? Ili je samo bio visoko inteligentna osoba čija je reputacija
prerasla u fantastičnu legendu?
Napoleon
III oformio je komisiju sa ciljem da istraži život i aktivnosti Grofa
Saint-Germain-a, ali su svi rezultati istraživanja izgoreli u požaru u Hotel de Ville u Parizu 1871. godine i mnogi smatraju da to nije bilo slučajno.
Francois Marie Arouet Voltaire (1694-1778), čuveni francuski pisac i
filozof autor je rečenice koja se često koristi van konteksta u kojem
je napisana. «Grof Saint-Germain je čovek koji nikada ne umire i koji
sve zna.» Ovu čuvenu izjavu Voltaire je napisao 1758. godine u svom
ironičnom pismu Frederiku od Prusije i ona nije izjava vere u
besmrtnost Grofa St.Germaine-a. Voltaire kaže da mu nisu otkrivene
nikakve tajne i da se rečenica odnosi na ulogu koju Grof St.Germain
često igra u svojim veštim političkim manevrima. «Grof Saint-Germain je
čovek koji nikada ne umire i koji sve zna i koji će verovatno imati
čast da se susretne i sa Vašim Veličanstvom u slećih pedesetak godina.»
U
kratkoj priči pod naslovom «Pikova Dama» koju je Aleksandar Puškin
(1799-1837) objavio 1834. godine, tri godine pre njegove tragične
smrti, mlada aristokratkinja, Grofica Ana Fedorovna traži pomoć Grofa
St.Germaine-a nakon što je izgubila mnogo novca za kartaškim stolom.
Grof joj otkriva tajnu karata koja joj pomaže da u potpunosti povrati
izgubljeni novac. Ona čuva ovu tajnu sve dok, decenijama kasnije, mladi
čovek ne postane opsednut tajnom i izazove njenu smrt. Ona se potom
vraća kao duh i dobije svoju osvetu - mladić izgubi razum. Puškin
nikada nije sreo enigmatičnog grofa ali je veoma dobro poznavao legende
o njemu te je i sam pridodao još malo navodeći nas na pomisao da Grof
Saint-Germain može da predvidi budućnost.
rof
Saint-Germain izuzetno je dobro poznavao dijamanate, drago kamenje i
hemiju, a njegovo umeće bojanja bilo je uveliko poznato. Grof Karl
Cobenzl piše u pismu 1763. godine kako je video da Grof St.Germain
izvodi neke eksperimente od kojih je najvažniji transmutacija gvožđa u
metal koji je nalik zlatu. Bez ikakve sumnje, fizički ciljevi alhemije
- Eliksir Večnog Života i Filozofov Kamen Mudrosti duboko su
fascinirali Grofa. Švajcarski psihijatar Carl Jung pisao je da alhemija
može da se gleda kao psihologija. Ono što su alhemičari nazivali
«Materija» ustvari je bilo «nesvesno Ja». Namerna mistifikacija tako,
po Jungu, može da bude blef kako bi se iskoristila tuđa lakovernost ali
i projekcija nerešenih unutrašnjih tenzija. St.Germain je bio tajnovit
kada je u pitanju bila njegova prošlost, imao je nekoliko identiteta i
možda je u svojim okultnim istraživanjima tražio istinu o sebi.
Epilog
Većina
današnjih istoričara smatra da Grof nije bio ništa više nego
slatkorečivi šarlatan. Ali, ipak iza njega ostaje toliko pitanja bez
odgovora. Na koji je način stekao neverovatno bogatstvo - ostaje
misterija. Kako da objasnimo njegov neobično dug životni vek? I odakle
se upošte pojavio? Ako je i bio šarlatan i tvrdio da je neko drugi -
kako to da ga niko nikada nije prepoznao ili raskrinkao?
Jedini
sačuvan grofov rukopis pod nazivom: “La Tres Sainte Trinosophie” nalazi
se u biblioteci grada Troyes u Francuskoj, i do današnjeg dana nije u
potpunosti dešifrovan i razjašnjen. Jedan deo njegovog rukopisa navodi:
“Kretali
smo se kroz prostor brzinom koja ne može da se poredi ni sa čim do
samom brzinom. U deliću sekunde ravnice ispod nas nestale su iz
vidokruga i Zemlja je postala jedva vidljiva maglina.”
Kako
da protumačimo ovaj njegov zapis? Da li je moguće da je Grof
St.Germaine bio putnik kroz vreme i prostor? Odbegli otpadnik iz
budućnosti koji je voleo da se poigrava sa prošlošću…
Možda je, onda, stvarno razgovarao sa Hristom i kraljevima starih, zaboravljenih vremena… |
<